Анатомија вука

Вук Шапе |. | Вук крзно |. | По чему се вукови разликују од паса

За већу слику кликните на слику.

Њушка - Вук има у носу две стотине милиона мирисних ћелија и може да мирисе сто пута боље од човека. Вук има 42 зуба, укључујући четири очњака. Вукови својим оштрим зубима рањавају, хватају и убијају свој плен. Вукови стражњим зубима дробе кости и праве месо на мање комаде, а мале предње зубе грицкају и повлаче по кожи. Вук има врло храпав језик који се користи за чишћење меса са костију.

Очи и нос - Вукови помичу уши с једне на другу страну да би утврдили одакле долази звук. Вукови имају одличан вид, оштар њух и акутни слух. Вукови могу да виде и осете јелена из велике даљине.

Тело - Вучје тело је снажно и моћно што му омогућава да убије велики плен попут јелена и лоса.

Крзно - Вук има два слоја крзна. На врху је крзно дужег слоја које се користи као чувар длака које вука одржавају сувим. Друга је кратка испод крзна која је топло.

Ноге и стопала - Вукови прсти се рашире кад закораче у снег како не би потонули. Вукови ходају и трче на прстима. Ноге им постају дуже и окретне, тако да могу брзо да трче и ухвате брз плен. Вукови имају четири прста на задњим, а пет на предњим ногама.

Репови - Вукови користе свој реп за комуникацију. На пример, положај репова и стање његове косе шаљу одређене поруке. Вукови такође имају мирисну жлезду на задњој површини репа коју користе за обележавање територије.

Костур - Костур вука је добро прилагођен његовом начину живота. Њихове кости требају бити чврсте, како би могле оборити велики плен попут карибуа, јелена, лосова или лоса. Уске кључне кости, међусобно повезане кости предње ноге и посебно прилагођене кости зглоба дају вуку рационализацију, снагу и брзину. Радијус и кости улне су ‘закључани’ у положају. Ова немогућност окретања предњих удова даје изванредну стабилност током трчања.

Дуга лобања - Вукови имају дуге лобање, што је типична лобања месождера, у којој се налазе опсежни и снажни мишићи образа, неопходни за држање плена, убијање и конзумирање.

Велики капацитет мозга - Капацитет лобање омогућава одговарајући простор за напредни кортекс мозга (мозак) неопходан за координацију друштвене активности групе.

Вук Шапе

Вучје шапе могу лако да кроче по разним теренима, посебно снегу. Између сваког ножног прста налази се лагана трака која им омогућава лакше кретање по снегу. Вукови су дигитализирани (животиња која стоји или хода својим цифрама или прстима) и с релативном величином стопала помаже им да равномерно распореде тежину на снежним површинама. Предње шапе су веће од задњих шапа и имају пету цифру, росну канџу, која на њиховим задњим нема. Канџа за росу је трагична цифра шапе која расте више на нози, тако да када животиња стоји, не долази у контакт са земљом.

Накостријешене длаке и тупе канџе помажу вуковима да се ухвате за клизаве површине, а посебни крвни судови спречавају смрзавање њихових јастучића. Мирисне жлезде смештене између вучјих прстију остављају хемијске маркере у траговима, помажући вуку да ефикасно плови великим површинама, а друге обавештава о томе где се налази. За разлику од паса и којота, вуковима недостају знојне жлезде на јастучићима шапа.

Вук крзно

Вукови имају гломазне длаке које се састоје од два слоја. Њихов први слој чине жилаве заштитне длаке које одбијају воду и прљавштину. Њихов други слој је густа, водоотпорна поддлака која изолује вука и одржава га топлим. Њихова поддлака се расипа у облику великих чупера крзна крајем пролећа или почетком лета (са годишњим варијацијама).

Вук ће се често трљати о предмете као што су камење и гране да би подстакао опуштено крзно да испадне. Поддлака им је обично сива без обзира на изглед спољних слојева. Вукови имају различите зимске и летње пелаге (длака или крзно који покривају животињу) који се смењују у пролеће и јесен. Женски вукови теже задржати зимски огртач и даље у пролеће од мушких вукова. Северноамерички вукови обично имају дуже свиленкасто крзно од својих евроазијских рођака.

Боја вучјег крзна увелико варира, од сиве до сиво-смеђе, до беле, црвене, смеђе и црне. Ове боје имају тенденцију да се мешају у многим популацијама и формирају претежно помешане јединке, мада није ретко да појединац или цела популација вукова буду у потпуности једне боје (обично све црне или све беле). Шареном капуту недостаје јасан образац и на доњој страни вукова је лакши. Вуна боја крзна понекад одговара окружењу популација вука, на пример, потпуно бели вукови су много чешћи у областима са снежним покривачем. Старећи вукови добијају сивкасту нијансу у капутима. Сиви и Црвени вук имају тенденцију да се прошарани жуто-жуте боје појављују кроз њихову основну боју.

По рођењу вучићи имају тенденцију да имају тамније крзно, а очи имају плаве перунике које ће променити у жуто-златну или наранџасту боју када су младунци стари између 8 и 16 недеља. Иако изузетно необичан, могуће је да одрасли вук задржи своје ириси плаве боје.

По чему се вукови разликују од паса

Вучје дугачке, моћне њушке помажу им да их разликују од осталих канида, посебно којота и златних шакала, који имају уске, шиљасте њушке. Вукови се разликују од домаћих паса јер имају релативно већи капацитет мозга. Већа величина шапе, жуте очи, дуже ноге и већи зуби додатно разликују одрасле вукове од осталих канида, посебно паса. Такође, прекаудалне жлезде у основи репа су присутне код вукова, међутим, не и код паса.