Свемирски мехурићи нуде поглед на еволуцију нашег Сунца
Овај огроман део галаксије Млечни пут је мозаик слика из НАСА-иног инфрацрвеног истраживача широког поља или ВИСЕ. Сазвежђа Касиопеја и Цефеј приказана су на овом пространству од 1.000 квадратних степени. Ова сазвежђа, названа по древној краљици и краљу Етиопије у грчкој митологији, видљива су на северном небу сваке ноћи у години виђена из већине Сједињених Држава. (Кредит за слику: НАСА/ЈПЛ-Цалтецх/УЦЛА)
Мехурићи пуни звезда сада бацају светло на то како је могло настати наше Сунце и његова браћа и сестре, открили су научници.
Звезде попут нашег Сунца вероватно су настале у групама повезаним са масивним звездама. Сматра се да се ове огромне звезде формирају у центрима џиновских облака хладног гаса, можда милион пута веће од масе нашег Сунца, а са врелим ветровима ове масивне звезде испуштају мехуриће унутар ових облака.
'Скоро све звезде у галаксији настале у врелим мехурићима где су настале огромне звезде ', рекао је водећи аутор студије, Ксавиер Коениг, из НАСА -иног центра за свемирске летове Годдард.
Међутим, још увек се расправља о томе како су следеће звезде попут нашег Сунца настале следеће. Једна идеја, названа модел „прикупи и сруши“, сугерирала је да потискивањем материје према ван врући вјетрови из масивних звијезда на крају компримирају довољно материјала у вањским регијама ових облака да се формирају у звијезде.
Други концепт, назван модел „ланчане реакције“, сугерише да ударањем у материју врели ветрови одмах стварају звезде из језгра облака према споља, што резултира нечим што изгледа као стубови и планине звезда, рекао је Коениг.
Да би видели који би од ових модела могао бити тачан, астрономи су се ослањали на податке НАСА-иног свемирског телескопа Инфраред Сурвеи Екплорер (ВИСЕ), који је два пута мапирао цело небо у инфрацрвеном светлу. Истраживачи су се концентрисали на бројне облаке или маглине који формирају звезде.
'Младе звезде су мало светлије у инфрацрвеном делу од сунца', рекао је Коениг.
Истраживачи су уочили обрасце како су новорођене звезде распоређене у простору унутар ових маглина. Начин на који су виђени посипани унутар мехурића у овим облацима сугерише да су настали путем модела ланчане реакције.
'ВИСЕ приказује како су звезде ушле на сцену', рекао је Коениг.
Иако ови налази снажно фаворизују модел ланчане реакције, „не можете искључити други модел“, рекао је Коениг за СПАЦЕ.цом. Звезде у другим маглинама могле би се формирати помоћу модела сакупљања и урушавања, у зависности од њихових почетних услова. „Оно што бисмо хтели да урадимо је да поставимо теоретску слику о томе колико често би се то могло догодити“, рекао је он.
НАСА је лансирала свемирски телескоп ВИСЕ у децембру 2009. Свемирска опсерваторија вредна 320 милиона долара провела је више од годину дана у мапирању неба у инфрацрвеним таласним дужинама пре него што се заувек угасила у фебруару 2011. Током своје мисије, ВИСЕ је двапут скенирао небо и снимио више од 1,8 милиона слике астероида, звезда и галаксија.
Астрономи још увек прикупљају нова открића из запањујућег богатства слика које је забележила свемирска летелица. ВИСЕ је открио и 19 до сада непознатих комета и више од 33 500 астероида.
Научници су детаљно објавили своја открића 10. јануара на 219. састанку Америчког астрономског друштва у Аустину у Тексасу.
Пратите СПАЦЕ.цом за најновије вести о свемирској науци и истраживању на Твиттеру @Спацедотцом и на Фејсбук .
